Nauka je samo naizgled rešila misteriju vremena. Njegova tajna izmiče naučnicima, a neslaganja koja postoje između predstavnika nauke i astrologije proizilaze iz različitog poimanja vremena.
Od Ajnštajnovih otkrića na ovamo govori se i piše da su vreme i prostor relativni. Pored toga, u fizici se skoro bez izuzetka vreme posmatra linearno. Naučnici uzimaju svaki vremenski trenutak kao ekvivalentan nekom drugom trenutku i ne nalaze da posmatrani vremenski trenutak, sam po sebi, ima bilo kakvog uticaja na pojavni svet. Zbog toga se vremenska skala ili osa najčešće koriste u fizici za ‘opis’ nekog procesa. Na primer: “U petoj sekundi od početka kočenja je došlo do potpunog zaustavljanja automobila…”
Astrologija se zasniva na postulatu da svaki vremenski trenutak ima određeni kvalitet koji ograničava snagu i manifestaciju određenih fenomena i pojava, dok istovremeno favorizuje neke druge.
Dakle, sa stanovišta teorije astrologije SVI VREMENSKI TRENUCI NISU I NE MOGU BITI JEDNAKI PO SVOM KVALITETU !
Astrološka tradicija ima stav prema vremenu koji je istovetan stavu zapisanom u svetoj knjizi hrišćanstva:
“Svemu ima svoje vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire; vreme kad se sadi, i vreme kad se čupa posađeno;
Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje; vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi.
Vreme plaču i vreme smehu; vreme ridanju i vreme igranju …
(Prop. 3,2)”
Sukob nauke i astrologije je u stvari sukob dva koncepta fenomena vremena. Zvanična nauka za sada zastupa ‘linearno vreme’, dok astrologija barata ‘svetim vremenom’… Kada se profano i naučno vreme budu principijelno pomirili sa svetim vremenom astrologije i religije, nauka i astrologija će ponovo ići ruku pod ruku; kao što je i bio slučaj kroz celu istoriju, do poslednja tri veka…
Profano vreme je pravolinijsko i time se nijedan trenutak takvog vremena ne može ponoviti. O tom i takvom doživljaju vremena i svakodnevnom osećaju stresa i žurbe vezanom za njega, ne treba trošiti reči jer nam je svima dobro poznato.
Za razliku od njega, sveto vreme je ciklično, a sveti trenuci se periodično vraćaju i povezuju nas sa sadržajima iz prošlosti po kojima ih prepoznajemo. Jedan primer za to je slavljenje Uskrsa kod hrišćana, kada se jednom godišnje proslavlja i obeležava rođenje Isusa Hrista, sina Božijeg. Tako svi vernici svake godine proslavljaju događaj koji se odigrao davno i koji ih povezuje sa božanskim. Tu možemo pomenuti i ‘slave’ u Srbiji, koje takođe imaju funkciju povezivanja porodice sa svetim trenucima, kada su po istorijskim činjenicama ili predanju sveci činili bogougodna dela i po cenu života i gubitka svega materijalnog ipak izabrali sveto i božansko.
Tajnu vremena i osnovne postulate astrologije genijalno je svojim stihovima obuhvatio naš poznati pesnik:
“Danas je i juče i sutra…
Samo je sadašnjost večna
Svaki pogled je poslednji
Svaki dodir oproštajni
Sve što će biti
upravo se dešava…”
Matija Bećković